Lokalna samouprava

Na Vikipediji možemo pročitati da je lokalna samouprava autonomni sistem upravljanja lokalnim zajednicama, konstituisanim na užim delovima državne teritorije. Ona je istovremeno originerna (izvorna) osnovna organizacija vlasti. Razvijenost lokalne samouprave je i jedan od uslova demokratije i pravne države.

Uslov, prema našem tumačenju, nije nešto što može da izostane. Uslov je nešto bez čega nečega ne može biti, ali po sebi nije i dovoljno da ga bude. Demokratija i pravna država tako zavise od osnovnih i izvornih organizacija vlasti, koje se ovde nazivaju lokalno-samoupravnim, ali nije u pitanju samo vlast, već i politika koja je čini legitimnom ili pak ne.

Upravo zbog toga je morala biti zagarantovana samouprava lokalnim zajednicama, odnosno građanima koji u njima žive i rade, i čije su to lokalne zajednice. Garant je, dakako, zakon. Ustav takođe, a onda i međunarodni sporazumi koje potpisuje naša država kao suverena politička zajednica slobodno udruženih ljudi. U tom smislu, u pitanju je pravo građana na lokalnu samoupravu. Građani upravljaju svojim lokalnim zajednicama i o njima donose odluke. Odluke o tome kako će živeti i kako bi voleli da žive. Lokalna samouprava je mesto na kome se može čuti mišljenje ljudi o stvarima koje se tiču svih u toj lokalnoj zajednici, ali i naglasiti obaveza na solidarnost ljudi koji nisu njeni stanovnici. Za mnoštvo problema koji mogu postojati u lokalnoj zajednici ljudi koji njima upravljaju ne moraju imati sva raspoloživa sredstva. Neka od njih uveliko nadilaze kapacitet lokalnih zajednica, ali ne i njihovo pravo odlučivanja. Pravo na predlaganje problema za javnu diskusiju, pa samim tim i zahteva za njihovo rešavanje, čak i kada sama lokalna zajednica ne raspolaže sredstvima koja su za rešenje potrebna.

Zbog toga je uvek reč i o sledećim političkim kategorijama:

Centralizacija je proces koncentrisanja ovlašćenja upravljanja i odlučivanja u jednom centru u državi. U političkom smislu, centralizacija se odnosi na koncentraciju političke vlasti na teritoriji države u najvišoj vlasti, dok je centralizacija u administrativnom smislu koncentracija vlasti upralvljanja javnim poslovima u državnoj upravi.

Decentralizacija, pak, označava prenos ovlašćenja odlučivanja i upravljanja sa centralnog na lokalni nivo, i ona može biti funkcionalna, ali i teritorijalna. Funkcionalna bi značila prenošenje poslova državnih organa na javne službe ili ustanove koje čine deo teriotrijalne organizacije, dok bi teritorijalna decentralizacija bila prenos ovlašćenja samostalnog odlučivanja o javnim poslovima. Ono što se potom naglašava jeste da je ova teritorijalna decentralizacija, zapravo, politička i ona označava ono što je suština lokalne samouprave.

Prema tome, u interesu građana je administrativna centralizacija i politička, odnosno teritorijalna, decentralizacija. Samo tako se može izbeći srastanje centralne političke vlasti i funkcionalne distribucije poslova upravljanja, a što ostavlja utisak da je srpski politički sistem izašao iz okvira demokratskog režima.